- 1848. год. Избили су немири због турског зулума који су убрзо добили анти режимски карактер. Професор Матија Бан учесник протеста, иступио је у згради Примиритељног суда писменим

захтевом да се одржавање реда у вароши повери наоружаном народу.


- Јован Новаковић ( 1858.-1930.) Први председник општине Чукарица. Рођен је у Београду. Његови родитељи Јован Новак и мајка Марија били су чешки емигранти.

Основну школу завршио је у Београду, а у Чешкој завршио је кожарски занат. У кући свог очуха Јосифа Јандера на Чукарици отворио ја радионицу за израду финих кожа за

рукавице. Почетком ХХ века отворио је фабрику за израду рукавица и других кожних предмета. Један је од оснивача " Друштва за улепшавање Чукарице ".

Постао је први председник општине Чукарица. Сахрањен је на Топчидерском гробљу.

 


- Ада Циганлија и Макиш издавани су касапима под аренду за пашу стоке све до времена за клање.

 


Ада Циганлија је у једном периоду коришћена и као затвор
(велики број затвореника су били комунисти)

Ada


- Најстарија школа је у Радничкој улици бр. 49, почела је са радом 1904. -1908.год. Првобитно школа се звала „Стефан Дечански“ а затим „Краљ Дечански“.


Дародавци

- Апотекар Јован Викторовић који је био ожењен унуком Матије Бана саградио је вилу на Чукарици ( данас је то вртић " Свети Сава". Земљиште је наследио од Матије Бана.

Неколико плацева је поклонио општини: плац за школу " Матија Бан", за фудбалско игралиште и за пијацу.

 

- Никола Спасић је подигао цркву посвећену Светом Трифуну 1903.год. Црква се налази на Топчидерском гробљу.


- У августу 1903.год. Основано је „Чукаричко радничко друштво“. Извод из дописа друштва Министарству унутрашњих дела 1904.год.


На Чукарици живи и ради 762 становника, Има 35 самосталних радњи, Има 35 приватних и 8 јавних грађевина, Има 6 фабрика, Има 69 школске деце, а нема школе,

Нема калдрме на улицама, нема воде за пиће и кување, и нема осветљења.“  Из овога се види на ком нивоу развоја је тадашња Чукарица.

 



- 1909. – основано је „Друштво за улепшавање Чукарице“ на иницијативу Јована Новаковића. Прва делатност је била именовање улица: данашња Радничка звала се Трговачка,

Паштровићева – Царева, Миросављева – хајдук Вељкова, упоредо је почело калдрмисање улица и довођење воде – 6 јавних чесми.

 


- Назив улица некад и сад

село Чукарица бројало је 1911.год. 374 пунолетних грађана који су живели у једанаест улица.

некад сад
Трговачка - 48 кућних бројева Трговачка - Радничка
Рибарска - 3 кућна броја не постоји више
Херцеговачка - 49 кућних бројева Лазара Кујунџије
Чика Љубина - 50 кућних бројева Карпошева
Висока - 9 кућних бројева                                          
Висока                                
Синђелићева - 13 кућних бројева Љешка
Краља Петра - 23 кућна броја Зрмањска
Кнез Михајлов венац - 7 кућних бројева Пожешка

Царева - 39 кућних бројева

Паштровићева
Васе Пелагића - 9 кућних бројева Васе Стајића
Хајдук Вељкова - 13 кућних бројева Миросављева

Најнасељенија и најважнија је била Радничка у којој је живело 119 становника.

 


- Заслугом „Дунавског кола јахача Кнез Михаило“ и Владислава Рибникара 1912 – 1913 изграђен је хиподром.


Прве трке су организоване 1914.год. То је данас најстарији спортски објекат у Београду.

Хиподром

Hipodrom

 

Ресторан Михајловац

- У ресторану и кабареу Михајловац Тридесетих година XX века. радио је сваке суботе кабаре. Тада у власништву „ Дифранко и синови“ (Београђани италијанског порекла).

 

 


Зграда 13 кварта ( некадашња станица милиције ) у Радничкој улици

Nekadašnja stanica milicije


Некадашњи часопис Скупштине Општине Чукарице, сада излази заједнички са општином Раковица

Časopis skupštine opštine Čukarica

 


Др. Арчибалд Рајс „Европљанин који нас је волео“

Arčibald Rajs

Др. Арчибалд Рајс - Велики пријатељ Срба и саборац српске војске у Првом светском рату, Швајцарац немачког порекла (Немци су га се одрекли !), Др.Рудолф Арчибалд Рајс (1875. -1929.),

– У просторијама мз Баново брдо ради Удружење потомака цолунских бораца "Др. Арчибалд Рајс"

 

 

Умро је најстарији Чукаричанин


Огњановић Велимира Живојин, отац наше чланице Милке Грујић, припада нај старијој генерацији рођеној на Чукарици.

Умро је 06. 12. 2015.год у 97. години живота.

 

ако знате да има оних који су старији од Живојина, а рођени су Чукаричани, јавите нам.